Amarilisi

Kod mene svake godine bude semena na amarilisima, prema tome nije tačno da seme iscrpljuje lukovicu i da neće cvetati naredne godine. Kada uvene cvet, formiraju se čaure na cvetnim stapkama i kada čaure sa semenom sazre, čaure pucaju i unutar njih se vidi seme. U tom momentu sakupljam seme i odmah ga sijem, jer seme amarilisa brzo gubi klijavost.

Načini razmnožavanja Hippeastruma ili Amaryllisa

Hippeastrumi se razmnožavaju vegetativno – mladim lukovicama koje se pojavljuju oko majčinske lukovice, od delova majčinske lukovice ili generativno – putem semena.
Da bi smo razumeli razmnožavanje lukovičastih biljaka prvo se moramo upoznati sa samom lukovicom.
              LUKOVICA
Lukovica je u stvari metamorfozirani izdanak koji služi biljci za preživljavanje nepovoljnog perioda u toku godine, kao i za vegetativno razmnožavanje. Lukovica ima u osnovi nedovoljno razvijeno, skraćeno stablo sa mnogobrojnim sočnim, tesno priljubljenim koncentričnim listovima. Listovi lukovice su u stvari proširene osnove listova koji u toku vegetacije vrše fotosintezu i u lukovicu deponuju hranjive materije, a u jesen se suše i opadaju. Spoljašnje ljuske ili ovojni listovi lukovice oblikuju suvi omotač koji ima zaštitnu ulogu. Lukovičaste biljke su naročito mnogobrojne u sušnim i toplim predelima, gde samo u kratkom periodu tokom godine postoje povoljni uslovi za vegetaciju (najčešće kišni period u proleće), kada biljke cvetaju i donose plod, a veći deo godine provedu u stanju lukovice. Pupoljci budućeg cvetnog stabla formiraju se na vrhu skraćenog stabla između ovojnih listova lukovice. Odrasla lukovica Hippeastruma ima od 12-24 ovojna lista u lukovici sa 3-5 pupoljaka koji se nalaze na različitim stadijumima razvića. Cvetno stablo na sebi nema listove, okruglo je na preseku i šuplje iznutra. Pupoljci u mladim lukovicama formiraju se u 3. godini vegetacije i tada je mlada lukovica spremna za cvetanje. Od momenta formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja prođe 12-16 meseci. U vreme cvetanja i intenzivnog rasta listova velika je potrošnja zaliha hranjivih materija iz ovojnih listova lukovice i u tom periodu lukovica se smanjuje, a u vreme vegetacije intenzivno se vrši asimilacija hranjivih materija, obrazuju se novi listovi i veličina lukovice se značajno povećava. Nakon nastupanja polne zrelosti kod Hippeastruma svake godine se neprekidno odvijaju svi ciklusi razvića – obrazuje se cvetno stablo i određeni broj listova, troše se hranjive materije iz lukovice, cvetanje biljke i formiranje semena, obrazuju se novi pupoljci na vrhu kratkog stabla lukovice, deponuju se nove hranjive materije u lukovici, period mirovanja neophodan za naredno cvetanje, aktivacija pupoljaka i obrazovanje novog cvetnog stabla i listova...
Velike lukovice se mogu forsirati tako da cvetaju 2 ili čak 3 puta u toku jedne godine (lukovice starije od 5 godina), ali takve lukovice se previše istroše i sledeće godine ne mogu cvetati. Jedna lukovica Hippeastruma može da živi 10-15, pa i preko 20 godina.

VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE
Vegetativno razmnožavanje podrazumeva razmnožavanje pomoću vegetativnih delova majčinske biljke. Dobijene mlade biljke ovim putem razmnožavanja identične su majčinskim biljkama. Ovaj način razmnožavanja koristi se za povećanje broja, odnosno umnažanje lukovica određenog hibrida ili sorte, a postojeće osobine majčinske biljke prenose se na potomstvo.
–     MLADIM LUKOVICAMA
Odrasle lukovice Hippeastruma imaju osobinu formiranja novih, mladih lukovica u osnovi skraćenog stabla lukovice. Ovo obrazovanje mladih lukovica nije izraženo podjednako kod svih hibrida Hippeastruma. Mlade lukovice ne treba odmah odvajati od majčinske lukovice, već u periodu presađivanja ili vađenja odraslih lukovica treba pažljivo odeliti mlade lukovice i posaditi ih zasebno. Ukoliko mlada lukovica nema formiran sopstveni korenov sistem ne treba je odvajati od matične lukovice, već je treba ostaviti da se razvija uz nju još jednu vegetaciju.
Novoobrazovanim lukovicama nakon odvajanja od matične lukovice do cvetanja treba da prođe 2-3 godine.


-     SEČENJEM VELIKIH LUKOVICA
Različite sorte obrazuju različit broj mladih lukovica, često samo jednu, pa se često razmnožavanje vrši sečenjem krupnih lukovica na više delova. Sečenje krupnih lukovica se vrši 3 meseca nakon cvetanja, odnosno u toku leta. Lukovica Hippeastruma se iseče na 8-20 delova (ovisno o veličini lukovice), isečeni delovi se jedan dan suše, posipaju se fungicidom ili prašinom drvenog uglja i sade u supstrat za ožiljavanje ili čisti pesak. Pri temperaturi od oko 25 stepeni nakon 2-3 meseca od sadnje delova lukovice u osnovi ovojnih listića formirane su mlade lukovice koje se zatim odvajaju i pikiraju. Ovaj način razmnožavanja zahteva posebnu pažnju, a nove, mlade lukovice su identične majčinskim lukovicama.

-     OVOJNIM LISTOVIMA LUKOVICE
Razmnožavanje listovima lukovice vrši se u toku leta. Lukovica se preseca na 4 ili 8 delova, listovi lukovice se odvajaju jedan od drugoga i posipaju se drvenim ugljem i sade u saksije ili klijališta sa 1/3 humusne zemlje i 2/3 peska. Sadnja je na dubinu od 0,5 cm, a supstrat treba da je sterilisan. Pri temperaturi od 24-25 stepeni za oko 1,5 meseci formira se koren i mlade lukovice.

GENERATIVNO
-     SEMENOM
Za dobijanje semena neophodno je izvršiti oprašivanje cvetova, jer cvetovi Hippeastruma su protandrični (da bi se osigurala stranooplodnja prašnici u istom cvetu sazrevaju pre tučka i na taj način polen ne može oploditi tučak istoga cveta, nego oplodi neki drugi cvet). Tučak Hippeastruma je sa troperim žigom i u momentu kada se on otvara treba izvršiti oprašivanje sa polenom uzetim sa prašnika cveta koji se tek otvara. Nakon oprašivanja seme sazreva za 1,5-2 meseca. Odmah nakon pucanja čaura treba pokupiti seme i posijati ga što pre, jer stajanjem seme brzo gubi klijavost. Seme se sije u propusni, bogat u hranivima supstrat sa dobrom drenažom na rastojanje 2x2 ili 2x3 cm i na temperaturi od 20-22 stepena celzijusa i pri visokoj vlažnosti za dvadesetak dana pojavljuju se mlade biljčice Hippeastruma. Seme se sije tako da se prekrije supstratom za oko 0,5 cm, jer pri predubokoj setvi seme propada i ne niče. Kada mladi ponici formiraju drugi list pikiraju se na rastojanje od 5 cm između biljaka, a zimi se drže na svetlom mestu na temperaturi od 15-17 stepeni. Sledeće godine u proleće biljke se ponovo pikiraju na rastojanje 7-8 cm između biljaka ili u zasebne saksije promera 6 cm. Treće godine biljke se presađuju u saksije promera 9-10 cm ili u baštu na rastojanje 10x10 ili 12x12 cm između biljaka. Pri sadnji lukovica treba voditi računa da je oko 1/3 lukovice iznad površine zemlje. U toku vegetacije prihranjivanje se vrši na svakih desetak dana, kompleksnim đubrivima. U trećoj godini mlade lukovice dobijene iz semena u 9. mesecu treba prestati zalivati i omogućiti im period mirovanja, kako bi sledeće proleće bile spremne za cvetanje. Nakon setve semena Hippeastruma i nicanja mladih biljaka mogu se ostaviti u saksijama da rastu do sledećeg proleća bez pikiranja, a zatim ih posaditi u baštu ili pikirati na veće rastojanje, odnosno u zasebne saksije. Neki proizvođači Hippeastruma nakon setve semena 2 godine ostavljaju mlade biljke u istim saksijama bez prekidanja vegetacije, uz redovnu prihranu biljaka, ali tada setvu vrše na veće rastojanje 5x5 cm ili veće. Nakon 3. godine krupnije lukovice se odvajaju i provodi se period mirovanja kako bi naredno proleće cvetale. Kako god tretirali lukovice u toku vegetacije prve, druge i treće godine nikada sve lukovice neće biti iste veličine, zbog toga neke lukovice cvetaju nakon 3 godine od setve, a neke nakon 4. godine.
Formiranje i sazrevanje semena iscrpljuje lukovice, pa se Hipeastrumi moraju u toku vegetacije prihranjivati kako bi bili sposobni za cvetanje i naredne sezone. Proizvodnjom Hippeastruma iz semena nastaju nove sorte i hibridi. Mlade lukovice iz semena sposobne su za cvetanje u četvrtoj godini uz pravilnu negu, a mlade lukovice dobivene vegetativnim putem, odvajanjem novoformiranih lukovica u osnovi lukovica majčinske biljke u trećoj godini.

OK to znam samo su mi nekako ljepši onako u većem prostoru gdje nesmetano rastu, a tek kad na hrpi procvatu to je onda  festival za oči. 

Odlično. Završi što prije doktorat tako da nas obraduješ novim priručnikom. Jako volim amarilise samo što za njih treba dosta prostora jer se jako rašire.

Voki,

Planiram da nabavim plastenik kako bi mlade lukovice sadio u njega i time produžio period vegetacije. Mislim da će tako bolje napredovati i pre procvetati. Prošle noći je kod nas padao led, sreća nije dugo i padao je sa kišom, ali ima dosta oštećenja na listovima amarilisa.

Posejao sam još oko 200 semenki amarilisa koje sam nahvatao ovoga proleća. Sada čekam da niknu, a imam još plodova koji nisu sazreli. Prošle godine sam posejao preko 1000 semenki i mlade lukovice se dobro razvijaju. Obožavam ove biljčice, samo treba dugo vremena da procvetaju...bar one iz semena...

super su, cvetovi amarilisa prosto očaravaju.

Posadio sam prošlogodišnje lukovice u baštu, oko 500 komada i amarilise koji su precvetali. One koji imaju seme još nisam sadio u baštu dok im seme ne sazri, da ih vetar ne bi polomio. Posejao sam i oko 400 semenki amarilisa kojima je seme sazrelo, a još desetak plodova čekaju da sazre.

Amarilise razmnožavam vegetativno, ali i iz semena ukrštajući različite boje cvetova.

Evo malo o uslovima gajenja i nezi amarilisa u fazi rasta i mirovanja:
-     U PERIODU VEGETACIJE
Sadnja lukovica može biti u vreme kada je vidljiva cvetna drška ili dok lukovica još nije krenula sa vegetacijom. Pre sadnje odstranjuju se svi suvi korenovi na lukovici, kao i suvišni ovojni listovi lukovice i sadi se u hranjivi supstrat. Nakon sadnje saksija se ostavlja na tamnom mestu 10-tak dana (ako je vidljiv pupoljak) ili do vremena dok ne potera cvetno stablo kako bi korenov sistem počeo da se razvija. Najbolje je lukovice saditi u umereno vlažan supstrat i lukovicu ne zalivati dok cvetno stablo ne počne sa rastom, a zatim se saksija stavlja na svetlo mesto i postepeno se povećava zalivanje. Kada se cvetovi počnu otvarati biljku možemo preneti u nešto hladniju prostoriju (17-18 stepeni) kako bi cvetanje što duže trajalo. Ukoliko želimo da cvetanje hippeastruma bude u određeno vreme, moramo znati da nakon sadnje do cvetanja prođe 7-8 nedelja, a cvetanje traje oko 2 nedelje. Krupnije lukovice mogu imati dva ili čak tri cvetna stabla što produžava period cvetanja. Hippeastrumi su svetloljubive biljke i treba ih držati na jugo-zapadnim prozorima.
Polivanje se postepeno povećava nakon početka rasta cvetnog stabla, a supstrat treba da je propustan kako ne bi došlo do truljenja korenovog sistema i samih lukovica.
Nakon cvetanja nikako ne treba odmah prestati sa zalivanjem i lukovicu prevesti u period mirovanja, već do jeseni treba redovno zalivati i prihranjivati biljku i držati je na svetlom mestu, kako bi sakupila dovoljno hranjivih materija za naredno cvetanje. Bitno je da lukovica preko leta obrazuje što više listova.
Nakon cvetanja Hippeastruma lukovice su u dosta lošem stanju i potrebna im je regeneracija. Preporučuje se lukovice presaditi u iste posude napunjene kompostom koji je bogat humusom i redovno prihranjivati do jesenjeg perioda mirovanja ili lukovice presaditi u baštu na ocedno, sunčano mesto u zemlju bogatu hranivima. Ako se lukovice nakon cvetanja sade u baštu preporučuje se prihrana na svake dve nedelje tečnim mineralnim đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma.
Kao i kod svih lukovičastih biljaka prihrana đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma doprineće bogatijem cvetanju.
U jesen se postepeno smanjuje zalivanje, a zatim se potpuno obustavlja kako bi lukovica prešla u period mirovanja.
-     U PERIODU MIROVANJA
Period mirovanja mora da bude na tamnom mestu na nižoj temperaturi, a zatim na tamnom i toplom mestu kako bi se aktivirao rast cvetnog stabla. Krajem leta (krajem avgusta, početkom septembra) zalivanje se smanjuje, a zatim sasvim obustavlja kako bi se listovi osušili i uveli, a lukovica otpočela period mirovanja. Lukovice se ostavljaju na prohladno (5-10oC) i tamno mesto u saksijama ili se vade iz njih i ostavljaju u kutije. U ovakvim uslovima lukovice se mogu držati do početka proleća ili se u toku zime unose na toplo i tamno mesto dok ne poteraju cvetne drške. Period mirovanja potreban da bi lukovica mogla ponovo cvetati treba da bude oko 2 meseca, mada većina hibrida cveta i nakon perioda mnirovanja od 5-6 nedelja. Lukovice se u jesen mogu vaditi iz zemlje i smestiti u kutije na hladno i tamno mesto ili ako su u saksiji pustiti zemlju da se skroz osuši kako bi listovi uveli, a zatim saksije ostaviti na hladnije i tamno mesto. Neki proizvođači lukovica Hippeastruma preporučuju u toku mirovanja svakih 20 dana po malo zaliti saksije u kojima su lukovice kako se korenov sistem ne bi skroz osušio, jer tako lukovice nakon perioda mirovanja bolje razvijaju cvetno stablo i brže cvetaju, međutim ovde postoji opasnost da lukovice poteraju listove i da ne cvetaju.

Ja imam crvene amarilise u velikom pitaru već 5-6 godina.Vrlo sam zadovoljna s njima i uvijek me iznova iznenade svojom ljepotom. Nemogu ih naći na niti jednoj sličici, ali čim izađu vidjet ćete ih.

Tvoji su amarilisi prekrasni.