Šampinjoni (Agaricus sp.)

   Šampinjoni su cenjene gljive koje se gaje u zaštićenom prostoru na supstratu odnosno kompostu npr. od konjskog stajnjaka, živinskog izmeta i pšenične slame ili samo od stajnjaka i slame. Na tržištu se mogu nabaviti gotovi supstrati za gajenje gljiva ili se oni spravljaju. 

Prvo se vrši kompostiranje tako što se stajnjak i slama pomešaju i kvase se nedelju dana nakon čega se dodaje Urea, superfosfat ,amonijum sulfat, gips, mleveni kreč i i to na 100 kg smeše 0,7 kg uree, 1,7 kg amonijum-sulfata, 4 kg mlevenog kreča, 4 kg gipsa i 1,5 kg superfosfata. U periodu od dve nedelje ova smeša se prevrće 3-4 puta uz dodavanje vode. 

Nakon toga ovako dobijen vlažan kompost se pasterizuje u specijalnim komorama kako bi se dovršila fermentacija i uništili mikroorganizmi u supstratu. Nakon pasterizacije kompost se rashlađuje produvavanjem svežim vazduhom do 30 stepeni i u kompost se usijava micelija gljiva (3-5 kg micelije na 1000 kg komposta). 

Nakon nedelju dana površina komposta se prekriva slojem rastresite zemlje jer u tom periodu micelija intenzivno raste i prožima kompost. Nakon 15-30 dana na površini se pojavljuju pečurke. Prinosi šampinjona se kreću od 5-25 kg po metru kvadratnom, a sam period plodonošenja i branja zavisi od načina i uslova gajenja i iznosi od 45-75 dana.

 Pri proizvodnji šampinjona bitno je da koncentracija ugljen-dioksida ne pređe 0,2 posto, zbog čega se mora obezbediti dobro provetravanje. Temperatura se održava na 15-18 stepeni dok micelija prožima kompost, a pri nicanju, odnosno posle prekrivanja komposta sa zemljom iznad 20 stepeni (18-25 stepeni). Šampinjoni brzo rastu i beru se svakodnevno čim očvrsnu. 

Od ukupne svetske proizvodnje gljiva Agaricus bispora ili šampinjoni učestvuju sa oko 50 posto. Šampinjoni imaju i lekovita svojstva, ali treba biti oprezan pri njihovom branju i koristiti ih dok su sveži, jer u previše ostarelim gljivama stvaraju se otrovna jedinjenja. Šampinjoni sadrže oko 90 % vode, 3,5 % ugljenih hidrata, 0,2% masti, 0,82% hitina i toliko mineralnih materija, a proteina nešto manje od 5% 

Korisnik	Poruka Tema Pretraga Opcije teme Odgovori Otvori novu temu Verzija za ispis Prijevod Tema
voki Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Neukroćena biljka Pridružen: 28 Ožujak 2007 Lokacija: Novi Sad Status: Offline Bodovi: 4264	Opcije poruke Odgovori Citiranje voki Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Tema: Šampinjoni (Agaricus sp.) Objavljeno: 15 Travanj 2008 u 16:33
	Šampinjoni su cenjene gljive koje se gaje u zaštićenom prostoru na supstratu odnosno kompostu npr. od konjskog stajnjaka, živinskog izmeta i pšenične slame ili samo od stajnjaka i slame. Na tržištu se mogu nabaviti gotovi supstrati za gajenje gljiva ili se oni spravljaju. Prvo se vrši kompostiranje tako što se stajnjak i slama pomešaju i kvase se nedelju dana nakon čega se dodaje Urea, superfosfat ,amonijum sulfat, gips, mleveni kreč i i to na 100 kg smeše 0,7 kg uree, 1,7 kg amonijum-sulfata, 4 kg mlevenog kreča, 4 kg gipsa i 1,5 kg superfosfata. U periodu od dve nedelje ova smeša se prevrće 3-4 puta uz dodavanje vode. Nakon toga ovako dobijen vlažan kompost se pasterizuje u specijalnim komorama kako bi se dovršila fermentacija i uništili mikroorganizmi u supstratu. Nakon pasterizacije kompost se rashlađuje produvavanjem svežim vazduhom do 30 stepeni i u kompost se usijava micelija gljiva (3-5 kg micelije na 1000 kg komposta). Nakon nedelju dana površina komposta se prekriva slojem rastresite zemlje jer u tom periodu micelija intenzivno raste i prožima kompost. Nakon 15-30 dana na površini se pojavljuju pečurke. Prinosi šampinjona se kreću od 5-25 kg po metru kvadratnom, a sam period plodonošenja i branja zavisi od načina i uslova gajenja i iznosi od 45-75 dana. Pri proizvodnji šampinjona bitno je da koncentracija ugljen-dioksida ne pređe 0,2 posto, zbog čega se mora obezbediti dobro provetravanje. Temperatura se održava na 15-18 stepeni dok micelija prožima kompost, a pri nicanju, odnosno posle prekrivanja komposta sa zemljom iznad 20 stepeni (18-25 stepeni). Šampinjoni brzo rastu i beru se svakodnevno čim očvrsnu. Od ukupne svetske proizvodnje gljiva Agaricus bispora ili šampinjoni učestvuju sa oko 50 posto. Šampinjoni imaju i lekovita svojstva, ali treba biti oprezan pri njihovom branju i koristiti ih dok su sveži, jer u previše ostarelim gljivama stvaraju se otrovna jedinjenja. Šampinjoni sadrže oko 90 % vode, 3,5 % ugljenih hidrata, 0,2% masti, 0,82% hitina i toliko mineralnih materija, a proteina nešto manje od 5%

Sponzorirani linkovi

griva1978 Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Odrastao grm Pridružen: 01 Srpanj 2008 Status: Offline Bodovi: 1612	Opcije poruke Odgovori Citiranje griva1978 Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 04 Srpanj 2008 u 22:27
	... ja osobno šampinjone iz podruma ne smatram gljivama nego stiroporom ..livadna pečurka ili šampinjon rast većinom na livadama niske trave ngdje nema hlada, gdje se obilno kupa u suncu... i sad bi to trebalo imati ista i kemijska i energetska svojstva živog organizma kao onaj koji je rastao u vlagi i pljesni mračnog podruma.......hmmm... a možda se radi zapravo o 2 vrste koje su jako slične ??ali ne iste?

pšeno Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Novo sjeme Pridružen: 01 Lipanj 2010 Lokacija: Croatia Status: Offline Bodovi: 19	Opcije poruke Odgovori Citiranje pšeno Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 01 Rujan 2010 u 12:09
	Gljivari ! imam suhog vrganja,bukovače,brijestovače,shiitake,ganoderme lucidum i svježeg TARTUFA.

PlavaDigitalna Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Nedavno posijan Pridružen: 14 Travanj 2012 Status: Offline Bodovi: 80	Opcije poruke Odgovori Citiranje PlavaDigitalna Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 16 Travanj 2012 u 14:00
	Da li netko zna gdje ima za kupiti micelij za sampinjone i bukovace?

natalija Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Cvjetni guru Pridružen: 15 Prosinac 2007 Lokacija: zadar Status: Offline Bodovi: 5452	Opcije poruke Odgovori Citiranje natalija Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 16 Travanj 2012 u 15:04
	plava d. dobro nam došla pogledaj tu http://www.fungi-perfecti.hr/micelij_na_zrnu_zitarice.htm

PlavaDigitalna Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Nedavno posijan Pridružen: 14 Travanj 2012 Status: Offline Bodovi: 80	Opcije poruke Odgovori Citiranje PlavaDigitalna Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 16 Travanj 2012 u 17:26
	Hvala na dobrodoslici i na linku! Super, agromlinar mi je pod nosom, idem po micelij vec sutra Gledala sam vrtlaricu i totalno sam se zapalila da ih posadim. Inace jako volim i papati i brati gljive...

Cvijetomanijak Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Mladi grm *moderator - povrća Pridružen: 31 Svibanj 2011 Status: Offline Bodovi: 496	Opcije poruke Odgovori Citiranje Cvijetomanijak Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 16 Travanj 2012 u 21:02
	Moj stari ih je prije 15 god uzgajo ,mogu se malo kod njega raspitat di kako ... znam da sam ih se ko kl inka najela za cijeli zivot ..sam sam setala komorama i trpala u usta one najvece ...cak su mi i punjeni sampinjoni bili prvo jelo koje sam naucila radit ...
	Velika gorica

PlavaDigitalna Profil člana Pošaljite privatnu poruku Pronađi poruke člana Dodaj na listu prijatelja Nedavno posijan Pridružen: 14 Travanj 2012 Status: Offline Bodovi: 80	Opcije poruke Odgovori Citiranje PlavaDigitalna Prijavi poruku Hvala(0) Citiranje Odgovor Objavljeno: 16 Travanj 2012 u 21:21
	Ja ih mislim saditi vani, imam idealno sjenovito mjesto izmjeđu jednog reda vocaka i samog ruba sume a na jesen cu nabaviti jedan veci panj i za bukovace. mislim da tu nema neke pretjerane mudrosti, posadi se onako kako je vtlarica preporucila... i vazno je da je vlazno... jedva ceka kad se predoziram njima